Radioamaterizam

Radio-amaterizam

images/taster.gif              images/7kmnarg.gif       images/anim_ant.gif    

Radio-amaterizam je tesko jednoznacno definisati. Aktivnost, pokret, organizacija, hobi, ljubav, rekli bismo cak i nacin zivota za preko milion ljudi razlicitih uzrasta i zanimanja u prakticno svim zemljama sveta - sve je to radio-amaterizam. Zbog rasprostranjenosti, ali i iz razloga razlicitosti istorijskih i drustvenih uslova nastanka i razvoja, postoje razlicita shvatanja o tome sta sve radio-amaterizam obuhvata. Dok je, po nekima, radio-amaterizam svako bavljenje radio-tehnikom, pa i elektronikom i tehnikom telekomunikacija, iz zadovoljstva i bez materijalne koristi, za druge se radio-amaterizam svodi na teoriju i praksu odrzavanja amaterskih radio-veza. Skloni smo verovanju da je istina negde u sredini i da radio-amaterizmom u uzem smislu treba smatrati one vise ili manje organizovane aktivnosti koje su usmerene ka obuci i tehnickim istrazivanjima u oblasti radio-tehnike i ka odrzavanju amaterskih radio-veza, a koje provode ovlascena lica, radio-amateri, dobrovoljno, iz licnog zadovoljstva i bez neposredne koristi.

Nesumnjivo je medjutim, da su radio-amateri u pravu kada tvrde da njihovom pokretu pripada jedinstveno mesto u porodici raznih "amaterizama" i "hobija": nije nam poznato da je neka druga dobrovoljna aktivnost definisana, kao sto je to slucaj sa radio-amaterizmom, medjunarodnim ugovorom  prihvacenim od preko 160 drzava sveta, dakle od cele medjunarodne zajednice. Znacaj radio-amaterizma je uocen u vecini zemalja, pa drustvo, kao i drzava preko svojih organa pomazu razvoj radio-amaterizma. Radio-amateri su hiljadama puta za vreme prirodnih katastrofa, u slucajevima ugrozenosti zivota i imovine, u akcijama razlicitih organizacija kao sto su Crveni krst, planinarska drustva i dr. pokazali i dokazali da nisu zatvorena, na uskim licnim interesima zasnovana hobisticka grupa, vec svetski pokret drustveno angazovanih ljudi duboko privrzenih nacelima humanizma, prijateljstva i pomoci ljudima.

Iako je znacaj radio-amatera u organizovanju i odrzavanju radio-veza u vanrednim uslovima (zemljotresi, poplave, pozari) i u cilju spasavanja zivota i imovine (poznati slucajevi pribavljanja lekova) nesporan, isti, ako ne i veci, znacaj ima aktivnost organizacija radio-amatera u obrazovanju radnih ljudi i gradjana, a posebno ucenike osnovnih skola i omladine. Upucujuci mlade u znanje radio-tehnike i elektronike, organizacije radio-amatera bitno doprinose podizanju nivoa  opstih tehnickih znanja, veoma vaznih u savremenom zivotu. Vreme u kome zivimo  se sa razlogom naziva "elektronicko doba" jer covek  u svakodnevnom  zivotu postaje sve vise okruzen razlicitim elektronickim uredjajima. Poznavanje opstih osnova rada takvih uredjaja postaje zbog toga neophodno za svakoga, bez obzira na zanimanje i strucnost.

Bavljenje radio-amaterizmom podrazumeva savladavanje odredjenih znanja (radio-tehnika, elektronika, racunarska tehnika, tehnika merenja, poznavanje pravila i propisa, a u izvesnoj meri i drugih oblasti kao sto je npr. topografija), kao i vladanje posebnim vestinama (praktican rad alatom, predaja i prijem radio-telegrafskih signala, rukovanje radio-uredjajima).

Elemenata sporta ima u radio-amaterizmu ne samo u posebnim disciplinama kao sto je radio-goniometrija nego i u vecini osnovnih aktivnosti, kao sto su razna takmicenja u odrzavanju radio-veza. Zbog toga nije bez znacaja psihicka i fizicka pripremljenost i izdrzivljost za bavljenje nekim oblicima radio-amaterizma.

U Savezu radio-amatera Jugoslavije, iz organizacionih i nastavnih razloga uobicajena je podela clanova organizacija u nekoliko osnovnih grupa:

- amaterski radio-operatori su radio-amateri sa kvalifikacijama i ovlascenjima za odrzavanje radio-veza;

amaterski radio-konstruktori se bave proucavanjem i gradnjom radio-uredjaja kao svojim glavnim zadacima:

amaterski radio-goniometristi su se opredelili za tehnicko-sportsku radio-goniometriju, vestinu otkrivanja i pronalazenja skrivenih radio-stanica u cilju takmicenja i zabave:

Ostre podele izmedju pojedinih grupa, medjutim, nema niti je moze biti. Amaterski radio-operatori moraju poznavati veoma dobro konstrukcione detalje svojih radio-stanica i cesto sami grade (konstruisu) razlicite uredjaje

Amaterski radio-goniometrista mora biti i radio-operator i poznavati neke "tipicno operatorske" vestine kao sto je radio-telegrafija.

Radio-amater je dakle svestran u svojim znanjima i vestinama. Istina, vecina iskusnijih radio-amatera se na odredjeni nacin opredeljuje i unutar pojedinih grupa aktivnosti. Tako imamo amaterske radio-operatore koji najveci deo svoje aktivnosti posvecuju odrzavanju veza na pojedinim talasnim duzinama ili koji se "specijalizuju"za takmicenja. Medjutim, ovakav licni izbor nikako ne umanjuje znanja i mogucnosti takvih radio-amatera - postizuci vrhunske rezultate u jednoj grani oni samo pokazuju neki od posebnih interesa ostajuci svestrani u strucnom pogledu.

Na ovom mestu vazno je naglasiti jednu bitnu karakteristiku pravog radio-amaterizma koja jasno odvaja ovaj organizovani pokret od svakog drugog bavljenja radio-tehnikom bilo ono i na dobrovoljnoj osnovi. Radio-amater stalno istrazuje, eksperimentise, proucava. Predmet eksperimentasanja ne mora uvek da bude usko tehnicki - da li je npr. jedan pojacavac bolji od drugog. Svojevrsni eksperimenat je i pokusaj odrzavanja sto veceg broja veza sa stanicama iz sto vise zemalja - uobicajen zahtev u mnogim radio-amaterskim takmicenjima. Istrazujuci i eksperimentisuci, radio-amateri stalno prosiruju granice svojih aktivnosti. Ono sto je juce bila eksperimentalna radio-veza danas je svakodnevnica. Danas su amaterske radio-veze preko sopstvenih, od radio-amatera konstruiranih satelita, veze radio-teleprinterom i televizijom primenom kompjutera u tim vezama ili refleksijom od meteorskih tragova samo uslovno "specijalne" jer se njima bavi veliki broj  radio-amatera sirom sveta. Granice se prosiruju odrzavanjem veza refleksijom preko Meseca, izgradnjom uredjaja za radio-veze na supervisokim frekvencijama i sl.

Radio-amaterima odrzavanje radio-veza nije dakle samo po sebi cilj, radi razmene informacija, razgovora - kao sto je to slucaj kod drugih  vrsta upotrebe radio-stanice bez neposrednog materijalnog interesa - vec iz licnog zadovoljstva i ljubavi.

U istrazivanju i eksperimentisanju leze i sami istorijski koreni radio-amaterizma. Nastao kada i radio, krajem XIX i pocetkom XX veka, radio-amaterizam se razvijao prvobitno zajedno sa "profesionalnim radijem". Naucnici koji su istrazivali, eksperimentisuci, pa ima dosta istine u tvrdnji nekih radio-amatera da su Herc, Lodz, Tesla, Markoni, Popov i drugi pioniri radio-tehnike bili u stvari prvi radio-amateri jer su se bavili radio-tehnikom, radi istrazivanja, a ne kao profesijom! Kasnije su posluzioci prvih radio-stanica na brodovima, svetionicima, u lukama i vojnim bazama, dakle, prvi operatori, u slobodnom vremenu, izmedju primiopredaje dva radiograma, odrzavali medjusobne veze radi provere uredjaja i pokusaja uspostavljanja boljih veza. Svoje pokusaje su nastavili i sa uredjajima konstruiranim kod kuce - radio je prestao da bude samo njihova profesija i postao njihovo potpuno angazovanje. Vrlo brzo su se u te grupe eksperimentatora ukljucili i mladi ljudi profesionalno "odvojeni" od tehnike (novinari, ucitelji, politicari), kao i studenti.

Uskoro su se radio-komunikacije pocele siroko primenjivati u pomorstvu, oruzanim snagama, za prenos javnih poruka i dr. Tadasnji strucnjaci su smatrali da su talasne duzine krace od 200 m neupotrebljive, pa su ceo opseg "ispod 200 m" odredili za radio-amatere. Medjutim, radio-amateri su dokazali da su upravo kratki talasi veoma pogodni za daleke, cak i globalne veze, i to uz primenu radio-predajnika malih snaga.  Bio je to ogroman doprinos radio-amaterizma svetskim radio-komunikacijama. Slicno "prosirivanje granica" su radio-amateri ucinili i kasnije kada su poceli da odrzavaju, pod odredjenim uslovima, radio-veze na daljinama od vise stotina kilometara na vrlo visokim frekvencijama ( talasnim duzinama manjim od 10 m) koje su dotada bile smatrane kao pogodne jedino ze veze u zoni "opticke vidljivosti".

Danas nema ozbiljnijeg radio-inzenjera ili drugog "profesionalca" u telekomunikacijama koji ne poznaje i priznaje pionirsku, istrazivacku i obrazovnu ulogu radio-amatera, punopravnih clanova svetske porodice radio-komunikacija.

Svoje poklonike je radio-amaterizam u Jugoslaviji stekao neposredno posto se poceo razvijati u drugim delovima Evrope. Vec 1924. godine osnovani su prve organizacije radio-amatera u ovom delu Evrope. Eksperimenti sa prijemnicima su bili dozvoljeni, ali su tadasnje vlasti Jugoslavije zabranjivale rad sa radio-predajnicima, tj. odrzavanje amaterskih radio-veza. Radeci u takvim teskim polulegalnim ili ilegalnim uslovima, Jugoslovenski radio-amateri se nisu mogli sire udruzivati niti otvoreno nastupati na medjunarodnom polju.

Mnogi radio-amateri su se vec 1941. godine ukljucili u narodnooslobodilacki pokret i postali prvi vezisti i radio-tehnicari u jedinicama Narodno-oslobodilacke vojske. Neki od njih su bili i instruktori na kursevima vezista, pripremajuci tako vazan kadar veza.

Neposredno posle oslobodjenja zemlje prekaljeni ratni vezisti poceli su raditi na osnivanju organizacije radio-amatera  u Jugoslaviji. Posle prvih klubova osnovanih vec krajem 1945. godine, 1946. se osniva jedinstveni Savez radio-amatera Jugoslavije, jedna od prvih tehnickih organizacija u zemlji. Zadaci radio-amatera u tim godinama obnove i izgradnje bili su nesto drugaciji nego danas. Radilo se na radnim akcijama, po selima i skolama, na poljima i radilistima sirom zemlje. Pored osnovne obuke organizovane su i akcije ozvucavanja gradova i sela, pomagalo se u elektrifikaciji i sl. Shvatajuci znacaj odrzavanja radio-veza kao jednog od najglavnijih sastavnih delova radio-amaterizma, rukovodstvo organizacije, sastavljeno vecinom od istaknutih ratnih vezista planski se pripremalo za osnivanje prvih primopredajnih sekcija, sto se ostvaruje pocetkom pedesetih godina. Neposredno zatim pocinje i izdavanje dozvola za rad licnim amaterskim radio-stanicama.

Medjunarodne radio-amaterske organizacije

Radio-amaterske organizacije iz pojedinih zemalja udruzene su u Medjunarodnu uniju radio-amatera (engl. - International Amateur Radio Union IARU). Danas je preko 120 organizacija u clanstvu Unije iz isto toliko zemalja sa svih kontinenata. Pravila predvidjaju da samo po jedna organizacija iz jedne zemlje moze biti clan IARU, tako da su razne male "paralelne" organizacije pojedinih zemalja ostale bez uticaja na medjunarodni radio-amaterski pokret.

IARU je osnovana aprila 1925. u Parizu kao udruzenje pojedinaca - radio-amatera sa zadatkom da unapredjuje "dvostrane radio-telegrafske amaterske veze". Osnivackom kongresu su prisustvovali radio-amateri iz 25 zemalja Evrope, Severne i Juzne Amerike i Azije. Kasnije su pravila promenjena i Unija je postala medjunarodna federacija nacionalnih organizacija radio-amatera.

Jedan od ciljeva Medjunarodne unije radio-amatera jeste aktivnost na polju ocuvanja i planiranja amaterskih frekvencija i drugim pitanjima medjunarodnog polozaja i prava radio-amatera. Posmatraci IARU redovno ucestvuju na medjunarodnim konferencijama za izradu pravilnika o radio-komunikacijama (konferencijama ITU) i na drugim slicnim skupovima.

Kao sediste IARU deluje jedan od saveza-clanova. Od samog nastanka IARU to je nacionalna organizacija amatera SAD i Kanade American Radio Relay League (ARRL) ciji "stab" (sluzba) u Newingtonu, savezna drzava Connecticut predstavlja i sediste IARU.

Odredjeni razlozi su uticali da se formiraju tri regionalne organizacije  u okviru Unije. Sledeci podelu sveta na Regione koju je u svrhe planiranja frekvencija izvrsila Medjunarodna unija za telekomunikacije (engl. - International Telecommunication Union - ITU), formirane su u okviru IARU tri "odeljka" (Division); prvi obuhvata organizacije iz Evrope, Afrike i dela Azije, drugi radio-amaterske saveze obe Amerike, a treci organizacije Okeanije i Dalekog istoka.

Organizacija I Regiona IARU (IARU Region 1 Division) je osnovana 1950. godine i danas broji preko 60 clanica, te vazi za najjacu i najaktivniju regionalnu organizaciju. U Organizaciji I Regiona postoji razradjen sistem demokratskog odlucivanja. Svake tri godine se odrzavaju redovne konferencije na kojima imaju prava ucesca delegacije svih clanica. Izvrsni komitet obavlja tekuce poslove izmedju konferencija. Postoje i stalne i privremene radne grupe za pojedina pitanja (VHF/UHF/SHF, amatersku radio-goniometriju, elektromagnetne smetnje i dr.)

Savez radio-amatera Jugoslavije je clan Organizacije I Regiona IARU od 1952. godine i od pocetka aktivno ucestvuje u svim oblicima rada. Jedan je od inicijatora za organizovanje sampionata IARU u amaterskoj radio-goniometriji, a 1966. je bio domacin VII konferenciji I Regiona IARU.

Mirko S.Mandrino