FO8RZ - 6-Inverted L 160-80  M

I asked 2 months ago how many radials to put to an HF6V, a lot of people told me that the best way is to install an inverted L. Oleg, RN3CT sent me plans for a short inverted L. Many thanks to all and especially to Oleg, Ham's spirit is still alive !



 

The full installation is here:

- One coconut's tree 7-8 m high.
- Wire 4 mm²
- Height 7-8 meters.
- Lenght about 19 meters to a tree up 9-10 meters.
- Coil built with plastic tube (diameter 10cm). 17 joint turns.
- One capa 200pF instead of 100pF in coax.
- Radials, and more to come but my garden is not Versailles's castle !!!

On the following picture, details for coil and capa system.
On the picture, it works on 80m thru capa.
To work on 160, I just have to connect antenna and the coax to the right.


The full installation here.



Résults :

Too early to say if it's good or not. But I can see that it is largely better than with HF6V + radials + kit160.
I just tested it one evening.
QSO 559 with JQ2VVH (9000 km), K0RF and fews ZL on 160.
Before, JQ2VVH received me 339 and me never. I received him 449 to 559 yesterday.
Did not test it yet on 80, but I just saw that sigs were better with US stations.

A big THANKS to Oleg RN3CT for helping me.

de FO8RZ Phil

 

Kontrolna pitanja za radioamatere - operatore

 
Pitanja su postavili:
Andrej Souvent S51BW
Jože Vehovc S51EJ
Jure Vraničar S57XX
 
Sa Slovenačkog preveo:
Milankov Boško YU3A
 
Odgovore na postavljena pitanja dobičeš kod odgovora označeno crvenom znakom.
 
   Antene
   Ham spirit
   Merenja
   Omov zakon
   Propisi
   Q kod
   RST sistem
   Smetnje

Radio-amaterizam

images/taster.gif              images/7kmnarg.gif       images/anim_ant.gif    

Radio-amaterizam je tesko jednoznacno definisati. Aktivnost, pokret, organizacija, hobi, ljubav, rekli bismo cak i nacin zivota za preko milion ljudi razlicitih uzrasta i zanimanja u prakticno svim zemljama sveta - sve je to radio-amaterizam. Zbog rasprostranjenosti, ali i iz razloga razlicitosti istorijskih i drustvenih uslova nastanka i razvoja, postoje razlicita shvatanja o tome sta sve radio-amaterizam obuhvata. Dok je, po nekima, radio-amaterizam svako bavljenje radio-tehnikom, pa i elektronikom i tehnikom telekomunikacija, iz zadovoljstva i bez materijalne koristi, za druge se radio-amaterizam svodi na teoriju i praksu odrzavanja amaterskih radio-veza. Skloni smo verovanju da je istina negde u sredini i da radio-amaterizmom u uzem smislu treba smatrati one vise ili manje organizovane aktivnosti koje su usmerene ka obuci i tehnickim istrazivanjima u oblasti radio-tehnike i ka odrzavanju amaterskih radio-veza, a koje provode ovlascena lica, radio-amateri, dobrovoljno, iz licnog zadovoljstva i bez neposredne koristi.

Nesumnjivo je medjutim, da su radio-amateri u pravu kada tvrde da njihovom pokretu pripada jedinstveno mesto u porodici raznih "amaterizama" i "hobija": nije nam poznato da je neka druga dobrovoljna aktivnost definisana, kao sto je to slucaj sa radio-amaterizmom, medjunarodnim ugovorom  prihvacenim od preko 160 drzava sveta, dakle od cele medjunarodne zajednice. Znacaj radio-amaterizma je uocen u vecini zemalja, pa drustvo, kao i drzava preko svojih organa pomazu razvoj radio-amaterizma. Radio-amateri su hiljadama puta za vreme prirodnih katastrofa, u slucajevima ugrozenosti zivota i imovine, u akcijama razlicitih organizacija kao sto su Crveni krst, planinarska drustva i dr. pokazali i dokazali da nisu zatvorena, na uskim licnim interesima zasnovana hobisticka grupa, vec svetski pokret drustveno angazovanih ljudi duboko privrzenih nacelima humanizma, prijateljstva i pomoci ljudima.

Iako je znacaj radio-amatera u organizovanju i odrzavanju radio-veza u vanrednim uslovima (zemljotresi, poplave, pozari) i u cilju spasavanja zivota i imovine (poznati slucajevi pribavljanja lekova) nesporan, isti, ako ne i veci, znacaj ima aktivnost organizacija radio-amatera u obrazovanju radnih ljudi i gradjana, a posebno ucenike osnovnih skola i omladine. Upucujuci mlade u znanje radio-tehnike i elektronike, organizacije radio-amatera bitno doprinose podizanju nivoa  opstih tehnickih znanja, veoma vaznih u savremenom zivotu. Vreme u kome zivimo  se sa razlogom naziva "elektronicko doba" jer covek  u svakodnevnom  zivotu postaje sve vise okruzen razlicitim elektronickim uredjajima. Poznavanje opstih osnova rada takvih uredjaja postaje zbog toga neophodno za svakoga, bez obzira na zanimanje i strucnost.

Bavljenje radio-amaterizmom podrazumeva savladavanje odredjenih znanja (radio-tehnika, elektronika, racunarska tehnika, tehnika merenja, poznavanje pravila i propisa, a u izvesnoj meri i drugih oblasti kao sto je npr. topografija), kao i vladanje posebnim vestinama (praktican rad alatom, predaja i prijem radio-telegrafskih signala, rukovanje radio-uredjajima).

Elemenata sporta ima u radio-amaterizmu ne samo u posebnim disciplinama kao sto je radio-goniometrija nego i u vecini osnovnih aktivnosti, kao sto su razna takmicenja u odrzavanju radio-veza. Zbog toga nije bez znacaja psihicka i fizicka pripremljenost i izdrzivljost za bavljenje nekim oblicima radio-amaterizma.

U Savezu radio-amatera Jugoslavije, iz organizacionih i nastavnih razloga uobicajena je podela clanova organizacija u nekoliko osnovnih grupa:

- amaterski radio-operatori su radio-amateri sa kvalifikacijama i ovlascenjima za odrzavanje radio-veza;

amaterski radio-konstruktori se bave proucavanjem i gradnjom radio-uredjaja kao svojim glavnim zadacima:

amaterski radio-goniometristi su se opredelili za tehnicko-sportsku radio-goniometriju, vestinu otkrivanja i pronalazenja skrivenih radio-stanica u cilju takmicenja i zabave:

Ostre podele izmedju pojedinih grupa, medjutim, nema niti je moze biti. Amaterski radio-operatori moraju poznavati veoma dobro konstrukcione detalje svojih radio-stanica i cesto sami grade (konstruisu) razlicite uredjaje

Amaterski radio-goniometrista mora biti i radio-operator i poznavati neke "tipicno operatorske" vestine kao sto je radio-telegrafija.

Radio-amater je dakle svestran u svojim znanjima i vestinama. Istina, vecina iskusnijih radio-amatera se na odredjeni nacin opredeljuje i unutar pojedinih grupa aktivnosti. Tako imamo amaterske radio-operatore koji najveci deo svoje aktivnosti posvecuju odrzavanju veza na pojedinim talasnim duzinama ili koji se "specijalizuju"za takmicenja. Medjutim, ovakav licni izbor nikako ne umanjuje znanja i mogucnosti takvih radio-amatera - postizuci vrhunske rezultate u jednoj grani oni samo pokazuju neki od posebnih interesa ostajuci svestrani u strucnom pogledu.

Na ovom mestu vazno je naglasiti jednu bitnu karakteristiku pravog radio-amaterizma koja jasno odvaja ovaj organizovani pokret od svakog drugog bavljenja radio-tehnikom bilo ono i na dobrovoljnoj osnovi. Radio-amater stalno istrazuje, eksperimentise, proucava. Predmet eksperimentasanja ne mora uvek da bude usko tehnicki - da li je npr. jedan pojacavac bolji od drugog. Svojevrsni eksperimenat je i pokusaj odrzavanja sto veceg broja veza sa stanicama iz sto vise zemalja - uobicajen zahtev u mnogim radio-amaterskim takmicenjima. Istrazujuci i eksperimentisuci, radio-amateri stalno prosiruju granice svojih aktivnosti. Ono sto je juce bila eksperimentalna radio-veza danas je svakodnevnica. Danas su amaterske radio-veze preko sopstvenih, od radio-amatera konstruiranih satelita, veze radio-teleprinterom i televizijom primenom kompjutera u tim vezama ili refleksijom od meteorskih tragova samo uslovno "specijalne" jer se njima bavi veliki broj  radio-amatera sirom sveta. Granice se prosiruju odrzavanjem veza refleksijom preko Meseca, izgradnjom uredjaja za radio-veze na supervisokim frekvencijama i sl.

Radio-amaterima odrzavanje radio-veza nije dakle samo po sebi cilj, radi razmene informacija, razgovora - kao sto je to slucaj kod drugih  vrsta upotrebe radio-stanice bez neposrednog materijalnog interesa - vec iz licnog zadovoljstva i ljubavi.

U istrazivanju i eksperimentisanju leze i sami istorijski koreni radio-amaterizma. Nastao kada i radio, krajem XIX i pocetkom XX veka, radio-amaterizam se razvijao prvobitno zajedno sa "profesionalnim radijem". Naucnici koji su istrazivali, eksperimentisuci, pa ima dosta istine u tvrdnji nekih radio-amatera da su Herc, Lodz, Tesla, Markoni, Popov i drugi pioniri radio-tehnike bili u stvari prvi radio-amateri jer su se bavili radio-tehnikom, radi istrazivanja, a ne kao profesijom! Kasnije su posluzioci prvih radio-stanica na brodovima, svetionicima, u lukama i vojnim bazama, dakle, prvi operatori, u slobodnom vremenu, izmedju primiopredaje dva radiograma, odrzavali medjusobne veze radi provere uredjaja i pokusaja uspostavljanja boljih veza. Svoje pokusaje su nastavili i sa uredjajima konstruiranim kod kuce - radio je prestao da bude samo njihova profesija i postao njihovo potpuno angazovanje. Vrlo brzo su se u te grupe eksperimentatora ukljucili i mladi ljudi profesionalno "odvojeni" od tehnike (novinari, ucitelji, politicari), kao i studenti.

Uskoro su se radio-komunikacije pocele siroko primenjivati u pomorstvu, oruzanim snagama, za prenos javnih poruka i dr. Tadasnji strucnjaci su smatrali da su talasne duzine krace od 200 m neupotrebljive, pa su ceo opseg "ispod 200 m" odredili za radio-amatere. Medjutim, radio-amateri su dokazali da su upravo kratki talasi veoma pogodni za daleke, cak i globalne veze, i to uz primenu radio-predajnika malih snaga.  Bio je to ogroman doprinos radio-amaterizma svetskim radio-komunikacijama. Slicno "prosirivanje granica" su radio-amateri ucinili i kasnije kada su poceli da odrzavaju, pod odredjenim uslovima, radio-veze na daljinama od vise stotina kilometara na vrlo visokim frekvencijama ( talasnim duzinama manjim od 10 m) koje su dotada bile smatrane kao pogodne jedino ze veze u zoni "opticke vidljivosti".

Danas nema ozbiljnijeg radio-inzenjera ili drugog "profesionalca" u telekomunikacijama koji ne poznaje i priznaje pionirsku, istrazivacku i obrazovnu ulogu radio-amatera, punopravnih clanova svetske porodice radio-komunikacija.

Svoje poklonike je radio-amaterizam u Jugoslaviji stekao neposredno posto se poceo razvijati u drugim delovima Evrope. Vec 1924. godine osnovani su prve organizacije radio-amatera u ovom delu Evrope. Eksperimenti sa prijemnicima su bili dozvoljeni, ali su tadasnje vlasti Jugoslavije zabranjivale rad sa radio-predajnicima, tj. odrzavanje amaterskih radio-veza. Radeci u takvim teskim polulegalnim ili ilegalnim uslovima, Jugoslovenski radio-amateri se nisu mogli sire udruzivati niti otvoreno nastupati na medjunarodnom polju.

Mnogi radio-amateri su se vec 1941. godine ukljucili u narodnooslobodilacki pokret i postali prvi vezisti i radio-tehnicari u jedinicama Narodno-oslobodilacke vojske. Neki od njih su bili i instruktori na kursevima vezista, pripremajuci tako vazan kadar veza.

Neposredno posle oslobodjenja zemlje prekaljeni ratni vezisti poceli su raditi na osnivanju organizacije radio-amatera  u Jugoslaviji. Posle prvih klubova osnovanih vec krajem 1945. godine, 1946. se osniva jedinstveni Savez radio-amatera Jugoslavije, jedna od prvih tehnickih organizacija u zemlji. Zadaci radio-amatera u tim godinama obnove i izgradnje bili su nesto drugaciji nego danas. Radilo se na radnim akcijama, po selima i skolama, na poljima i radilistima sirom zemlje. Pored osnovne obuke organizovane su i akcije ozvucavanja gradova i sela, pomagalo se u elektrifikaciji i sl. Shvatajuci znacaj odrzavanja radio-veza kao jednog od najglavnijih sastavnih delova radio-amaterizma, rukovodstvo organizacije, sastavljeno vecinom od istaknutih ratnih vezista planski se pripremalo za osnivanje prvih primopredajnih sekcija, sto se ostvaruje pocetkom pedesetih godina. Neposredno zatim pocinje i izdavanje dozvola za rad licnim amaterskim radio-stanicama.

Medjunarodne radio-amaterske organizacije

Radio-amaterske organizacije iz pojedinih zemalja udruzene su u Medjunarodnu uniju radio-amatera (engl. - International Amateur Radio Union IARU). Danas je preko 120 organizacija u clanstvu Unije iz isto toliko zemalja sa svih kontinenata. Pravila predvidjaju da samo po jedna organizacija iz jedne zemlje moze biti clan IARU, tako da su razne male "paralelne" organizacije pojedinih zemalja ostale bez uticaja na medjunarodni radio-amaterski pokret.

IARU je osnovana aprila 1925. u Parizu kao udruzenje pojedinaca - radio-amatera sa zadatkom da unapredjuje "dvostrane radio-telegrafske amaterske veze". Osnivackom kongresu su prisustvovali radio-amateri iz 25 zemalja Evrope, Severne i Juzne Amerike i Azije. Kasnije su pravila promenjena i Unija je postala medjunarodna federacija nacionalnih organizacija radio-amatera.

Jedan od ciljeva Medjunarodne unije radio-amatera jeste aktivnost na polju ocuvanja i planiranja amaterskih frekvencija i drugim pitanjima medjunarodnog polozaja i prava radio-amatera. Posmatraci IARU redovno ucestvuju na medjunarodnim konferencijama za izradu pravilnika o radio-komunikacijama (konferencijama ITU) i na drugim slicnim skupovima.

Kao sediste IARU deluje jedan od saveza-clanova. Od samog nastanka IARU to je nacionalna organizacija amatera SAD i Kanade American Radio Relay League (ARRL) ciji "stab" (sluzba) u Newingtonu, savezna drzava Connecticut predstavlja i sediste IARU.

Odredjeni razlozi su uticali da se formiraju tri regionalne organizacije  u okviru Unije. Sledeci podelu sveta na Regione koju je u svrhe planiranja frekvencija izvrsila Medjunarodna unija za telekomunikacije (engl. - International Telecommunication Union - ITU), formirane su u okviru IARU tri "odeljka" (Division); prvi obuhvata organizacije iz Evrope, Afrike i dela Azije, drugi radio-amaterske saveze obe Amerike, a treci organizacije Okeanije i Dalekog istoka.

Organizacija I Regiona IARU (IARU Region 1 Division) je osnovana 1950. godine i danas broji preko 60 clanica, te vazi za najjacu i najaktivniju regionalnu organizaciju. U Organizaciji I Regiona postoji razradjen sistem demokratskog odlucivanja. Svake tri godine se odrzavaju redovne konferencije na kojima imaju prava ucesca delegacije svih clanica. Izvrsni komitet obavlja tekuce poslove izmedju konferencija. Postoje i stalne i privremene radne grupe za pojedina pitanja (VHF/UHF/SHF, amatersku radio-goniometriju, elektromagnetne smetnje i dr.)

Savez radio-amatera Jugoslavije je clan Organizacije I Regiona IARU od 1952. godine i od pocetka aktivno ucestvuje u svim oblicima rada. Jedan je od inicijatora za organizovanje sampionata IARU u amaterskoj radio-goniometriji, a 1966. je bio domacin VII konferenciji I Regiona IARU.

Mirko S.Mandrino

Radio klub "Nikola Tesla" Sombor

(Tekst je iz knjige PEDESET GODINA NARODNE TEHNIKE 1946-1996 SOMBOR)

Nakon zavrsetka Drugog svetskog rata ljubitelji elektronike, uz odobrenje Narodnog odbora, u jesen 1946. godine formirali su Radio klub "Nikola Tesla". Od zacetnika secamo se Milutina Micica, Ilije Ralica, Grge Babica, Segedi Djule, Andrije Vajlera i drugih.

U poratnim uslovima klub je poceo lepo da radi. Tako je pocetkom 1847. godine odrzan i prvi tecaj za konstruktore radio-amatere. Odrzani su i prvi ispiti posle tecaja i urucene diplome uspesnim polaznicima. Iz narodnih dobara dobijeno je oko 200 radio-aparata, zaplenjenih za vreme rata, te su korisceni kao materijal za konstruktore.

Zbog raznih nesporazuma u rukovodstvu klub se raspao negde 1951. i 1952. godine. Od imeovine kluba ponesto je sacuvano u podrumima zgrade na cijem je mestu sazidan novi deo hotela "Sloboda".

U jesen 1957. godine, posle jednogodisnje pripreme, obnovljena je akcija formiranja radio-kluba. Dvojica najaktivnijih, Jovica Bolehradski i Stevan Pap, uz pomoc nekolicine zainteresovanih odrzali su u prostorijama foto-kluba, u bioskopu "Svrca", Osnivacku skupstinu. Izabrano je rukovodstvo i radna tela te je klub ponovo krenuo sa radom pod starim nazivom.

Odmah posle formiranja zapocelo je obucavanje mladih. Tokom zime 1957. godine odrzan je prvi tecaj u prostorijama OS "Bratstvo-jedinstvo" (zgrada Preparandije), posto klub tada nije imao svoje prostorije.

Skoro u isto vreme u Gimnaziji je osnovan samostalni radio-klub pod nazivom "Kamenko Gagrcin". Klub je vodio nastavnik strucne nastave Milutin Micic, a clanovi su ucenici Gimnazije. Nekoliko godina je radila sekcija konstruktora, a potom se pripaja klubu "Nikola Tesla". Izvestan broj clanova aktivno se ukljucuje u rad. I danas je jos aktivan Mihajlo Bojadzijevic.

Iz Preparandije klub se preselio u vece prostorije Doma pionira u Vojvodjanskoj ulici, gde je danas zabaviste. U adaptiranim prostorijama uredjena su radna mesta za konstruktore. Medjutim, radno vreme Doma pionira nije odgovaralo clanstvu te su trazene nove prostorije.Dobijena je jedna soba u Gradskoj kuci za rad primiopredajne. Posle nekoliko godina iz Doma pionira radionica se seli u Ulicu Laze Kostica 6. U dvorisnom delu clanovi su sami uredili radionicu.

Raspadom somborskog sreza i Sreskog odbora Narodne tehnike oslobodjen je prostor u Domu "Partizan", u koji se useljava primopredajna sekcija. Posle godinu dana dobijena je jos jedna prostorija za radionicu, u koju prelaze konstruktori. Od toga vremena klub je u istoj zgradi s uslovima povoljnim za rad. Nakon visegodisnjeg dobrog rada, 1976. godine klub se seli u Parisku ulicu broj 10. Kupovinom Doma NT klub napokon dobija prostorije u kojima cu najbolji uslovi za rad.

Osim u Somboru interesovanje za osnivanje sekcija radio-kluba javlja se i u selima. Tako je prvo formirana sekcija u Staparu. Posle kratkog vremena osamostaljuje se u poseban radio-klub, ali ubrzo prestaje sa radom. Sledeca sekcija je formirana u Kljajicevu, koja se posle tri-cetiri godine lepog rada takodje gasi. Za razliku od njih sekcija u Backom Monostoru i danas dobro radi. Ima vredne rezultate i uz somborsku je najuspesnija. Njeni clanovi su osvajali drzavna prvenstva u radiogoniometriji a rezultati na radio-stanici donose sekciji nekoliko sampionskih titula. Formirane su sekcije i u Aleksa Santicu, Bezdanu, Svetozaru Mileticu, vojnoj posti, ali se ove redom gase posle kratkog vremena.

Za sve to vreme klubse ipak omasovljuje, jer raspadom seoskih sekcija njihovi clanovi prelaze u somborski klub. Danas on ima dugu tradiciju i mnoge trofeje, koje su clanovi pojedinacno ili ekipno osvojili u zemlji i svetu.

Konstruktorska sekcija

Vec od samog pocetka, jos 1946. godine elektronika je privlacila zainteresovane. Kada je Savez radio-amatera Srbije 1958. godine organizovao seminar za konstruktore u Mataruskoj Banji, poslat je Josip Fica na obuku. Napravljeni su prvi ozbiljniji UKT uredjaji. Uz ucesce clanova iz Sombora ponovljeni su seminari 1959. i 1960. godine. Pod vodjstvom Andrije Vajlera 1960. godine izradjen je prvi KT primopredajnik.

U to vreme u klubu radi samo konstruktorska sekcija. Konstruktori uglavnom izradjuju razne difuzne prijemnike te se posle prelazi i na predajnike. Tako je u Domu "Partizan" organizovan tecaj za izradu UKT primo-predajnika za pojedince, posle cega su u Somboru proradili prvi UKT primo-predajnici u privatnom vlasnistvu. Clanovi kluba izradjuju i druge pomocne uredjaje. Zapoceo je i rad nasih goniometara, posto su prethodno clanovi radio-kluba "Tur Istvan" iz Baje demonstrirali rad KT amaterskog  goniometra. Uglavnom je rec o prepravkama raznih difuznih prijemnika u radio goniometre. Uporedo s ovim pravljeni su primiopredajnici za KT i UKT opsege, pojacivaci, Antene i razna pomagala, i to koriscenjem starog radio-materijala iz rashodovanih vojnih uredjaja.

Napretkom elektronike i pronalaskom tranzistora preslo se na izradu tranzistorskih uredjaja i primenu integralnih kola. Zahvaljujuci radu pojedinaca na konstrukcijama goniometara, jedan od centara goniometrista postaje Sombor, gde se izradjuju i automatski predajnici. Stvaranjem mogucnosti kupovine fabrickih modernih primiopredajnika jenjava rad u konstrukstorskoj sekciji, i zadrzavaju se samo konstrukcije i izrada antena, pomagala, pojacivaca i slicno. Klub organizuje seminar za odrzavanje fabrickih primopredajnika, o kojima izlazu vrsni strucnjaci iz Novog Sada, Beograda i Zagreba. Na seminar su se odazvali zainteresovani iz cele Jugoslavije, zbog cega je klub bio pohvaljen.

KT primopredajna sekcija

Ponovnim formiranjem radio-kluba 1957. godine zapocela je i obuka za radiooperatore,  za rad na radio-stanicama, koje, doduse tada jos nismo posedovali. Tecaj je odrzan u Gradskoj kuci i zavrsila su ga 43 kandidata, uglavnom radiotelegrafista iz redova vojske. Oni su vec znali telegrafiju, samo su kondicionirani i obuceni za amaterski rad.

Nazalost, zbog ranijih sukoba rukuvodstva kluba i clana ispitne komisije iz Novog Sada oboreni su takoreci svi kandidati. Samo tri clana su polozila, sto se veoma negativno odrazilo na clanstvo i pocetak rada sekcije u formiranju. Posle tog ispita nekoliko vrednih clanova pod vodjstvom inzenjera Andrije Vajlera, izradjuje prvi cevni KT primio-predajnik. Time je ispunjen uslov za dobijanje radio-dozvole. Pozivni znak je YU1KMN.

Te godine odrzana je prva veza radio-stanicom. Posto ovaj uredjaj nije dugo izdrzao pod naletom zainteresovanih za rad, klub kupuje jaci predajnik, takodje amaterske gradnje i profesionalni prijemnik "Halikraftes SX-43". U medjuvremenu ispite polazu mladji clanovi kluba Stipan Strilic, Mihajlo Veninger, Mihajlo Hadnadj, Josip Fica i jos neki clanovi koji se nisu duze zadrzali u klubu. Veoma intenzivan rad - po 24 casa dnevno, samo telegrafijom, posto nije bio namenjen za druge vrste rada - preopterecuje uredjaj, koji vrlo brzo strada. Zamenjen je vojnim rashodovanim BC 375 americke proizvodnje. Od tada pocinje rad sa AM modulacijom i fonijom.

Pojavom fabrickih uredjaja, primopredajnika japanske proizvodnje, uz razumevanje organa NT, kupljen je uredjaj "TRIO TS 510", veoma kvalitetan u to vreme, iz kontigenta od nekoliko desetina komada uvezenih u Jugoslaviju. Ocim uredjajima pocinje nova era u radu primo-predajne sekcije. Na takmicenjima u broju odrzanih veza osvojene su prve diplome i trofeji u zemlji i svetu. Prvi fabricki primo-predajnik u licnoj svojini nabavlja Arpad Sarkezi i njega slede i ostali clanovi kluba. Zapocinje rad teleprinterima - RTTY, SSTV na KT opsezima. Izradjeni su linearni pojacivaci, antene, razna pomagala za postizanje boljih rezultata na takmicenjima.

images/K1.gif

Posle kupovine zgrade NT postavljen je stub 20 metara visine, na koji su montirane nove fabricke antene za tri opsega. U tome je najvise udela imao tadasnji predsednik kluba Aleksandar Hajosevic. Klub ima vise savremenih KT i UKT primiopredajnika, pojacivaca, kao i drugu tehniku.

Pojavom racunara umnogome je olaksao opsluzivanje ogromne administracije u vezi sa radom radio-stanica, evidencije veze, QSL karata. Redjaju se diplome i pehari za osvojena prva mesta na raznim takmicenjima.

Za rad radio-stanicama clanovi su osvojili mnoga priznanja: za rad teleprinterom - RTTY tri puta evropski prvaci po broju odrzanih veza; prva mesta u Evropi WAE 1987, 1992. i 1993. godine ARRL 1991. i 1992. godine, a i mnoga lokalna takmicenja klubu su donela prva mesta.

Za pedeset godina rada u klubu je obuceno vise od hiljadu licenciranih operatora radio-stanicama, sto je dokaz da je nas klub snazan i jedan od najjacih klubova u Jugoslaviji.

images/kmn1.gifNa raznim takmicenjima u brzini prijema i kucanja Morzeove azbuje clanovi kluba su osvojili sampionske titule. Tako je Srdjan Lukovic iz sekcije u Backom Monostoru osvojio titulu pionirskog sampiona Jugoslavije, a 1995. godine Dusan Milankov, Ivan i Goran Hajosevic osvojili su ekipno prvo mesto u Jugoslaviji.

UKT PRIMOPREDAJNA SEKCIJA

Jos za seminar u Mataruskoj Banji 1959. godine organizator je pripremio materijal za izradu cevnih UKT primiopredajnika. To su bili prvi primopredajnici izradjeni na nekom seminaru. Posto smo imali predstavnika, i za nas klub izradjen je jedan komplet. Po povratku sa seminara odrzane su prve veze na UKT. Aktivnost je bila mala. Na opsezima je jedino u dane takmicenja bilo vece aktivnosti.

Uspostavljene su veze telegrafijom i AM modulacijom - fonijom. Nakon izrade klubskog uredjaja pocinimages/yu7aa.gifju da se grade prvi licni primiopredajnici. Tako pod pozivnim znakom YU1NOK prvi se aktivirao Josip Fica. Za veoma kratko vreme izradjeno je jos nekoliko UKT radio-stanica u klubskim prostorijama u Domu "Partizan". To su bili YU1OCE, YU1OCH i YU1OCY. Kako raste broj licenci, pocinje organizovanje takmicenja, na kojima Sombor - tada vec kao UKT centar - zauzima vidno mesto na rang listi. Javlja se interesovanje za novim vrstama rada na UKT opsezima te YU1NOK Josip Fica odrzava prve veze posredstvom meteorskih pojava, sto je u to breme bilo veoma retko. Pomocu rashodovanih teleprintera radio-amateri odrzavaju prve veze na UKT opsegu izmedju Jugoslavije i Madjarske pod pozivnim znakom YU1NOK. Slede mnoga takmicenja i vrhunski rezultati.

Nabavkom fabrickih uredjaja omasovljuje se rad na UKT opsegu i po kvalitetu. Dobijanjem vojnog otpadnog materijala radio-opreme napravljena je antena za UKT opseg, treci po velicini u Jugoslaviji, povrsine 100 kvadratnih metara, 352  elemenata.

Takvih antena u Evropi ima mozda 20. U Jugoslaviji je tada bilo dosta aktivnih stanica, sto je bio izazov da budu uradjeni antena i linearni pojacivaci koji omogucuje veoma dobar plasman na takmicenjima.

Ovakvom opremom odrzana je i prva veza posredstvom refleksije od Meseca. Na taj nacin je YU7AA odrzao nekoliko stotina veza. 

Uspesi na takmicenjima dokazuju da su clanovi somborskog kluba veoma aktivni i iskusni, te se uspostavlja kontakt sa RK "Banovici" i sa uredjajima se odlazi na Konjuh planinu. To je klubskoj ekipi donelo nekoliko sampionskih titula. Radi se na opsezima 144, 342 i 1296 megaherca. Zajednicka oprema oba kluba, uz prijatno druzenje, donela im je najbolje plasmane. Najznacajnije uspehe postigao je Josip Fica od 1972. do 1990. godine. Bio je 8 puta drzavni prvak, 12 puta zauzeo je drugo mesto i 9 puta trece mesto, a sedmo mestu u svetu za rad posredstvom refleksije od Meseca.

Prva veza na UKT sporadiku davne 1974. godine odrzana je izmedju Jugoslavije i Francuske. Uspostavio ju je Aleksandar Stankovic YU1OCG u vreme kada su korisceni amaterski gradjeni uredjaji.

SEKCIJA RADIOGONIOMETRISTA

Prvi koraci radiogoniometrije datiraju iz 1964. godine, kada su izradjeni prvi goniometri u Somboru. Bili su detektorski, sa velikim ramom i pojacivacem. Prvo vece ucesce Fica Josipa na sampionatu Jugoslavije 1964. godine u Novom Sadu ostalo je bez rezultata. Bilo je to vreme kada su se jos kori stili cevni prijemnici s okvirnim antenama.

Pojavom tranzistora i tranzistorskih dzepnih prijemnika pocinje novo interesovanje, koje su jos uvecali prijatelji iz Radio-kluba "Tir Istvan" iz Baje. Posle uspostavljanja saradnje oni su somborskom klubu poklonili amaterski goniometar. Bio je to prepravljeni sovjetski dzepni difuzni radio-prijemnik  tipa "cosmos". Videvsi ideju, nasi clanovi Arpad Sarkezi i Josip Fica pocinju rad na sopstvenim konstrukcijama. Ubrzo izradjuju nekoliko boljih uredjaja. Prvo su prepravljeni stari uredjaji, kasnije su izradjivani potpuno novi prijemnici, potom i predajnici za ARG.images/Kmnmu.jpg

 Izradom uredjaja i pristupanjem mladih, veoma zainteresovanih za ovu aktivnost, somborski klub izrasta u veoma jak centar u Jugoslaviji. Klub raspolaze sa blizu 100 goniometara za  KT, 20 goniometara UKT i 4 garniture veoma kvalitetnih automatskih predajnika. Na klupskim izbornim takmicenjima okuplja se blizu 100 takmicara, kako bi izborili ucesce za regionalna  takmicenja. Kao jugoslovenski centar ARG-a, Sombor osvaja vredne pozicije u drzavnoj reprezentaciji.

Bilo je godina kada su pola drzavne reprezentacije cinili clanovi somborskog kluba. U vojvodjanskoj reprezentaciji je bio nosilac aktivnosti niz godina. ARG komisije Vojvodine godinama je vodio Josip Fica, sve dok nije postao predsednik ARG komisije Jugoslavije. Od 1986. godine postaje medjunarodni ARG sudija i vise godina vodja jugoslovenske reprezentacije. Nazalost, promene u Jugoslaviji, pomanjkanje sredstava za putovanja na takmicenja veoma su unazadili ovu aktivnost, kojoj preti opasnost da potpuno zamre.

Najznacajnije uspehe u goniometriji postigao je Arpad Sarkezi. Prvo veliko priznanje je osvajanje sva tri mesta na takmicenje u Beogradu.

Somborski klub, kao Arg centar sa dosta takmicara i konstruktora, posle dobrih rezultata na drzavnom prvenstvu ulazi u konkurenciju za odlazak YU ekipe u Kinu 1983. godine. Obrenko Colic, kao takmicar, i Josp Fica, kao trener YU reprezentacije, borave 15 dana u Kini. Od pojedinaca najvise dobrih rezultata imao je Arpad Sarkezi. Od 1976. do 1996. godine deset puta je bio prvak Vojvodine, tri puta drugi i jednom treci. U tom periodu 8 puta je bio prvak drzave, dva puta drugi i dva puta treci. Na svetskom prvenstvu u dva maha osvojio je trece mesto i jednom peto mesto. Na evropskim prvenstvima dva puta je osvojio prvo i jednom trece mesto. Redovno je clan drzavne reprezentacije u kategoriji seniora i starijih seniora.

RACUNARSKA SEKCIJA

Cim su se pojavili racunari tipa "comodore" i "spectrum", nasi clanovi ih nabavljaju. U klubu racunara nije bilo, ali su tu clanovi razmenjivali svoja iskustva prilikom okupljanja. Prvi racunar koji je klub nabavio bio je "comodore" C-64. Racunari potom zamenjuju glomazne teleprintere u komunikaciji RTTY, radi se brze i lakse. Po izlasku na trziste PC racunara klub nabavlja i ove tipove. Istovremeno je odrzano i nekoliko tecajeva iz racunarske tehnike.

Sada se racunarom odrzavaju radio-veze RTTY, vodi evidencija veza, QSL karata, clanstva, razna dokumenta se smestaju u racunar, sto pomaze sekretaru u obavlajnju poslova.

MEDJUNARODNA SARADNJA

Medjunarodna saradnja je zapoceta prvom odrzanom vezom sa inostanstvom. Ipak, prva saradnja je uspostavljena sa clanovima iz Radio-kluba "Tir Istvan" iz Baje. Razmenjene posete doprinele su ozivljavanju klupskog rada, i to pre saradnje na nivou NT. Bratski odnosi dva grada samo su jos vise ucvrstili veze i dva kluba.

Saradnja na polju ARG povezuje klub sa vise klubova u zemlji i inostranstvu. Tako primamo posete delegacija iz Nemacke, Svedske, Madjaraske; gost kluba bio je sekretar medjunarodne amaterske organizacije regiona 1 gospodin Dzon Alavej (John Alawey) iz Engleske.

Posle raspada Jugoslavije i uvodjenja sankcija nasoj zemlji prekinute su mnoge veze i sradnje, a pomanjkanje sredstava onemogucuje da klub ucestvuje na inostranim takmicenjima.

Visegodosnji kvalitetni klupski rad, otvorenost za saradnju i dokazana strucnost nasih clanova bili su preporuka da budu birani u tela i komosije u Savezu radio-amatera. Mnogi od njih su bili birani u zirije na takmicenjima, sto je svakako svojevrsno priznanje klubu u njegovoj pedesetogodisnjoj aktivnosti.